Umesto da se opredele za skupu tradicionalnu uličnu rasvetu koja zahteva smeštanje kablova pod zemljom i povezivanje na elektrodistributivnu mrežu, kineski okrug PingKuan se odlučio za obnovljive izvore energije. Postavili su 120 bandera, a svaka od njih ima dva solarna panela od 280 vata i vetroturbinu što omogućava da ulično LED osvetljenje funkcioniše nezavisno od elektrodistributivne mreže.Tokom avgusta i septembra 2012. godine kompanija Urban Green Energy (Urbana zelena energija) sa sedištem u Njujorku, pomogla je da okrug PingKuan dobije modernu ekološku uličnu rasvetu. Na prostoru gde se sada nalazi ta rasveta ranije nije bilo nikakve, pa bi se za uvođenje tradicionalne koja zahteva kopanje puta kako bi se kablovi smestili pod zemlju, okrug koštalo puno novca. Svaka od 120 bandera ima sopstvenu vetroturbinu i dva solarna panela, a proizvedena električna energija se skladišti u bateriji koja može da je čuva 3 do 5 dana. Bandere su tanke i modernog izgleda, pa pored toga što su energetski efikasne, putu daju i estetski zanimljiv izgled.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Iako zvanično zabranjena, u Srbiji je genetski modifikovana hrana ipak prisutna. Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.

Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe. Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic” kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.

- Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane - kaže Ševarlić.

On kaže da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju.

- Najproblematičniji su, u tom pogledu, meso i mleko, koje uvozimo iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO u ishrani stoke, mada je moguće da postoji i u drugim namirnicama.

Osim legalnog uvoza, koji je koliko-toliko kontrolisan, velike količine mesa dolaze u Srbiju iz Brazila i Agrentine, a posle završavaju u suvomesnatim proizvodima, a naši građani piju i velike količine gaziranih napitaka bez šećera koji se često zaslađuju sladom kukuruza koji je prošao proces genetskog inženjeringa.

Profesor Ševarlić ističe i da sumnju podgrevaju primeri kao što je onaj da kilogram najlošije kategorije živine, bude skuplji nego kilogram nekih pilećih proizvoda.

- Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine - tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

GMO u Srbiji i svetu

• Države u kojima je obavezna oznaka proizvoda sa GMO: EU, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska...
• Države u kojima ne postoji obaveza da se označi GMO: SAD, Kanada, Argentina, Brazil
• Proizvodi za koje se najviše sumnja da su GMO porekla: soja, kukuruz, krompir, paradajz, luk, pasulj...
• Najveći proizvođači GM hrane: SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Beogradski dan Sunca održan je danas na Adi Huji uz predavanja o obnovljivim izvorima energije, ali i roštilj koji je pomoću solarne energije pripremao Rambo Amadeus.

U Supernatural parku oko 20 izlagača predstavilo je opremu za upotrebu obnovljivih izvora energije kao što su pločasti i vakuumski toplotni solarni kolektori, bojleri i ostala oprema za zagrevanje sanitarne vode.

- Svakog jula i avgusta kada se cela rodbina okupi u kući na moru u Herceg Novom, pa se izređaju svi da se tuširaju, račun za struju nam bude oko 140 evra mesečno. Sada kada imamo bojler na solarnu energiju, plaćamo između 25 i 30 evra, tako da sam se uverio da solarni sistem za grejanje vode radi besprekorno - rekao je Rambo Amadeus koji je podržao ovu manifestaciju, naglašavajući da navike ljudi moraju da se menjaju u skladu sa napretkom tehnologije.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine, Goran Trivan kaže da je solarna energija budućnost zato što je to samoobnovljiv izvor energije, pouzdan je i ne košta mnogo, a potpuno je ekološki čist.

- Najvažnija energija koja je ovde među svima nama nije energija Sunca, već energija svih vas koji ste upriličili ovaj skup sa ciljem da ovaj dan obeležimo i da skrenemo pažnju javnosti koliko je važno da vodimo računa o tome koju vrstu energije trošimo i na koji način - rekao je Trivan i pozvao sve koji su u prilici da učestvuju u osnivanju nevladinih organizacija koje se bave pitanjima zaštite životne sredine kako bi pomogli u borbi za čistiji grad.

U Zelenoj učionici, koja za napajanje koristi solarne panele i vetrogenerator, održana su predavanja o potencijalu solarne energije, mogućnostima proizvodnje i primene električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.

- Rezerve fosilnih goriva, a sa njima i uranijuma biće iscrpljene do kraja ovog veka. Sa druge strane, energija sunca kao i geotermalna energija jesu obnovljivi izvori energije koji će u osnovi zadovoljavati energetske potrebe čoveka u bliskoj budućnosti. Zbog toga posebnu pažnju poklanjamo obrazovanju mladih ljudi kao i organizaciji manifestacija koje će građanima približiti mogućnosti primene obnovljivih izvora energije u domaćinstvima - izjavio je Vladimir Janković, organizator ove manifestacije.

Beogradski dan sunca već pet godina organizuje "Centrala – centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije".

Beogradski dan sunca je 2010. godine postao deo manifestacije "Evropski dani Sunca" koji su prošle godine obeleženi u 20 zemalja Evrope kroz 8000 događaja sa učešćem više od 500.000 ljudi. U Srbiji se manifestacija održava od 1. do 19. maja u mnogim gradovima, uz podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4